Poslovanje u Srbiji: Vodič za osnivanje DOO-a

UVOD

Cilj ovog teksta je da novim učesnicima na tržištu Republike Srbije ukaže na najosnovnija pitanja sa kojima će se susreti prilikom osnivanja, odnosno registracije privrednih subjekata, kao i da olakša prve korake u poslovanju, inicijalnu pravnu postavku i usklađenost za zakonskim propisima novog privrednog subjekta.

U nastavku ćemo kratko ukazati na osnovna pitanja na koje osnivač treba da obrati pažnju prilikom osnivanja novog privrednog subjekta.

ODABIR PRAVNE FORME

Prvi korak je odabir jedne od zakonom ponuđenih pravnih formi za obavljanje delatnosti, one koja će najviše odgovarati vašim poslovnim planovima. Zakon poznaje pet osnovnih pravnih formi:

• preduzetnik;
• ortačko društvo;
• komanditno društvo;
• društvo sa ograničenom odgovornošću;
• akcionarsko društvo.

Dodatno, privredna društva mogu osnovati i ogranke i predstavništva domaćih ili stranih privrednih društava u Srbiji.

Odabir pravne forme treba izvršiti u skladu sa poslovnim planovima. Svaka od ponuđenih pravnih formi podrazumeva drugačija prava i obaveze i može biti pogodnija za određeni način poslovanja ili određenu fazu u razvoju društva.

U ovom tekstu ćemo se baviti isključivo društvom s ograničenom odgovornošću (DOO), iz razloga što je praksa pokazala da je ovo najčešći oblik privrednog društva koji se javlja na našem poslovnom tržištu. Navedeni oblik organizovanja se pokazao kao najpogodniji za obavljanje širokog spektra privrednih delatnosti (naravno, ne u svim slučajevima). Jedna od najbitnijih karakteristika društva s ograničenom odgovornošću je to što osnivač ne odgovara svojom imovinom za radnje Društva (izuzev kad su ispunjeni uslovi za proboj pravne ličnosti i prinudnu likvidaciju).

OSNIVANJE DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU (DOO-a)

Osnivanje privrednog društva i inicijalni set up je u Republici Srbiji značajno pojednostavljen u odnosu na okruženje i može se završiti u okvirno 15ak dana, sa vrlo niskim troškovima.

Osnivanje se vrši pred Agencijom za privredne registre Srbije (APR), na osnovu overenog Osnivačkog akta članova društva (koji je jednostran-odnosno u formi odluke ako je društvo jednočlano ili u formi ugovora ako društvo osniva više članova). Osnivački akt mora da ima overene (notarizovane) potpise članova, a overu je moguće izvršiti i van Srbije, pred nadležnim organom overe, što je najčešće notar.

Osnivački akt društva mora da sadrži sledeće elemente, koje je potrebno unapred definisati:

• Poslovno ime i sedište društva;
• Pretežnu delatnost društva;
• Podatke o članovima društva, odnosno vlasnicima udela u društvu;
• Udeo svakog člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu izražen u procentima;
• Ukupan iznos osnovnog kapitala društva;
• Iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog člana društva;
• Vreme uplate, odnosno unošenja uloga u osnovni kapital društva;
• Određivanje organa društva i njihovih nadležnosti.

Pored osnivačkog akta, potrebno je pripremiti i drugu dokumentaciju koja je potrebna u različitim fazama postupka ili u određenim situacijama. Zavisno od specifičnosti slučaja, najčešće će Vam biti potrebni:

• Izvod iz poslovnog registra za sve osnivače u vlasničkoj strukturi, do krajnjeg vlasnika – fizičkog lica;
• Pasoše / Lične karte za osnivače fizička lica;
• Pasoše / Lične karte za direktore društva;
• Punomoćje ukoliko se radnje ne preduzimaju lično, već preko punomoćnika;
• OP obrazac (obrazac overa potpisa) koji pojedine banke traže ukoliko se otvaranje računa u banci vrši bez prisustva lica koje će biti ovlašćeno pred bankom.

Uvek je preporučljivo da se celokupna dokumentacija pripremi pre započinjanja prvog koraka u procesu osnivanja, a kako bi se postupak maksimalno efikasno sproveo, naročito imajući u vidu da za pojedine obaveze zakon propisuje rokove u kojima se moraju preduzeti (npr. registracija stvarnog vlasnika se mora izvršiti u roku od 15 dana od dana registracije društva).

Svi dokumenti se dostavljaju u originalu, prevedeni na srpski jezik. Zavisno od države izdavanja, u nekim slučajevima je za strane dokumente potrebno pribaviti apostil ili sprovesti postupak pune legalizacije.

Unapred pripremljeni set dokumenata se, uz popunjenu registracionu prijavu, podnosi APR-u na registraciju. APR u roku od 5 radnih dana proverava ispravnost dostavljene prijave i ukoliko su svi uslovi ispunjeni donosi Rešenje o registrovanju novog privrednog subjekta, kojem dodeljuje matični broj i poreski identifikacioni broj (PIB), koji su jedinstveni za svakog subjekta.

Korisni saveti

Radi olakšanja celokupnog procesa, u nastavku dajemo pregled najčešćih nedoumica koje u praksi nastaju prilikom definisanja osnivačkog akta, kao i par sugestija kako bi se postupak osnivanja efikasno sproveo:

• Ukoliko je osnivač strano pravno lice, potrebno je proveriti na koji način je regulisana obaveza legalizacije dokumenata te države (da li je potreban apostil ili možda postoji obaveza pune legalizacije);
• Prilikom odabira poslovnog imena društva neophodno je proveriti da li je željeno poslovno ime slobodno, odnosno da li postoji slično poslovno ime koje već koristi drugo privredno društvo, u kom slučaju registracija nije moguća;
• Prilikom osnivanja privrednog društva vrši se izbor pretežne delatnost, koje su definisane u Uredbom o klasifikaciji delatnosti. Na sajtu APRa se registruje samo jedna – pretežna delatnost društva, ali društvo može obavljati i druge delatnosti. Posebno napominjemo da je za registraciju ili obavljanje pojedinih delatnosti je potrebna prethodna licenca ili dozvola državnih organa;
• Minimalni osnovni kapital DOO-a iznosi 100,00 RSD (cca 1,00 EUR). Preporučljivo je registrovati veći iznos jer navedeno doprinosi stvaranju utiska o postojanju ozbiljne namere vezano za buduće poslovanje društva. Osnovni kapital se registruje prilikom osnivanja, a uplata se može izvršiti u roku od 5 godina od dana osnivanja. Visina osnovnog kapitala se određuje spram strategije razvoja s obzirom da posledice mogu biti značajne (npr. zavisno da li je planirana brza prodaja dela društva (prenos udela), u kom slučaju vrednost kapitala utiče na poresko opterećenje transakcije; da li je planirano finansiranje iz kredita ili je potreban značajniji iznos za početno finansiranje poslovanja društva);
• Obavezni organi Društva s ograničenom odgovornošću su skupština (koju čine svi članovi) i najmanje jedan direktor (koji zastupa društvo). Zbog operativnosti poslovanja, moguće je registrovati više direktora i, po potrebi, limitirati njihova ovlašćenja (npr. supotpisom člana društva ili drugog direktora);
• Direktor može da bude i strano i domaće pravno lice, a pod određenim uslovima direktoru nije neophodna ni radna ni boravišna dozvola da bi obavljao svoju funkciju;
• Imajte na umu da je privredno društvo zasebno pravno lice koje za svoje obaveze odgovara isključivo svojom imovinom (sem zakonskih, retkih izuzetaka).

Sedište Društva

Svako privredno društvo mora registrovati svoje poslovno sedište, koje mora biti u Republici Srbiji.

Prilikom odabira sedišta društva imajte u vidu da na ovaj način posredno birate i organizacionu jedinicu poreske uprave pod čiju nadležnost spada rad društva, kao i centar poslovnih aktivnosti društva.

U sedištu je potrebno obezbediti prisustvo barem jedne osobe, koja će se starati o redovnom prijemu pošte i čuvanju dokumentacije. Određena dokumenta se obavezno čuvaju u sedištu društva i to je često predmet kontrole državnih organa. Takođe, propuštanje prijema pošiljki Poreske uprave za posledicu može imati blokiranje Poreskog identifikacionog broja društva (PIB-a).

Za privredna društva koja nemaju potrebu za stalnom kancelarijom i poslovnim prostorom, ekonomičniji je izbor virtuelne kancelarije, na koji način je redovan prijem pošte i čuvanje dokumentacije obezbeđeno u skladu sa zakonom.

Virtuelna kancelarija može biti preporučljivo i ekonomičnije rešenje za privredna društva koja, makar u početnoj fazi poslovanja, nemaju potrebu za zapošljavanjem većeg broja lica i poslovnim prostorom. Odabirom virtuelne kancelarije mogu se značajno smanjiti troškovi poslovanja. Usluga virtuelne kancelarije najčešće podrazumeva registraciju poslovne adrese privrednog društva, prijem i rukovođenje poštom, čuvanje obavezne poslovne dokumentacije. Često uslugu virtuelne kancelarije prati i pravo periodičnog korišćenja konferencijskog prostora ili određenog broja kancelarija ili mesta za povremeni rad određenih zaposlenih.

Otvaranje računa u banci

Nakon registracije pred APR-om, potrebno je otvoriti račun u poslovnoj banci. Odabir banke je takođe bitan momenat u poslovanju, te prilikom odabira vodite računa iz koje države je osnivač društva, sa kojim državama najčešće poslujete, da li vam je bitna kreditna politika banke, da li sa određenom bankom već imate postojeću saradnju. Sve ovo može uticati na sam postupak otvaranja računa, ali i na efikasnost i troškove daljeg poslovanja preko banke.

Uvek je preporučljivo da matična i ćerka firma posluju preko iste banke, odnosno grupacije banaka, ili da se omogući pretežni deo transakcija preko iste banke (zbog provizija i brzine obavljanja transakcija).

Imajte na umu da svaka banka ima određene specifičnosti prilikom otvaranja računa i daljeg poslovanja i da svaka banka koristi svoje formularne ugovore i pristupne akte.

Zbog toga je potrebno blagovremeno pripremiti svu dokumentaciju, u kom slučaju sam postupak otvaranja računa može da se završi u okviru jedne radne nedelje.

Registrovanje stvarnog vlasnika

U roku od 15 dana od dana registracije (osnivanja) novog privrednog društva, postoji zakonska obaveza registracije stvarnog vlasnika društva. Stvarni vlasnik se registruje u Centralnom registru stvarnih vlasnika koji vodi Agencija za privredne registre.  

Pojednostavljeno, stvarni vlasnik je fizičko lice koje poseduje većinsko vlasničko učešće u privrednom društvu (iznad 25% vlasništva) ili ima odlučujući uticaj u donošenju odluka privrednog društva. Utvrđivanje stvarnog vlasnika se vrši na način definisan Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Propuštanje da se postupi u skladu sa ovom obavezom je prekršaj za koji se kažnjava pravno lice novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara, a odgovorno lice u pravnom licu kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara.

Savet iz prakse:

Stvarnog vlasnika može registrovati jedino zakonski zastupnik društva, preko platforme APR-a, koristeći svoj kvalifikovani elektronski potpis. S obzirom da je rok za registraciju stvarnog vlasnika 15 dana od dana registracije privrednog društva, korisno je u što kraćem roku inicirati postupak za pribavljanje elektronskog sertifikata / kvalifikovanog elektronskog potpisa, s obzirom da ovaj postupak traje nekoliko dana, što može dodatno biti zakomplikovano ukoliko je direktor strano fizičko lice koje nije u Srbiji.

Kvalifikovani elektronski potpis

Kvalifikovani elektronski potpis predstavlja digitalnu zamenu za svojeručni potpis. Elektronski sertifikat za kreiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa mora biti izdat od strane odgovarajućeg sertifikacionog tela (npr. Privredna komora Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova (samo za lica sa ličnom kartom izdatom u Srbiji), Pošta Srbije).

Pored registracije stvarnog vlasnika (objašnjeno iznad) kvalifikovani elektronski potpis je nužan i radi potpisivanja i predaje finansijskih izveštaja društva.

Postupak izdavanja elektronskog sertifikata traje najčešće 5-7 dana.

Važno je napomenuti da elektronski sertifikat mora lično preuzeti lice na koje se sertifikat odnosi (nije moguće ovu radnju preduzeti preko punomoćnika). Ovo rešenje smatramo nepraktičnim, naročito ukoliko je zakonski zastupnik društva van Republike Srbije, jer iziskuje obavezan dolazak u Srbiju i nakon registracije privrednog društva, radi preuzimanja sertifikata.

Troškovi osnivanja DOO-a

Može se reći da su troškovi osnivanja privrednog društva u Srbiji niski. U nastavku ćemo dati prikaz osnovnih troškova koje možete očekivati u postupku.

Za registraciju društva se APRu plaća jednokratna naknada od okvirno 50,00 EUR. Pored navedenog postoje troškovi overe dokumenata (pre svega osnivačkog akta) koji su različiti u različitim državama. U Srbiji predmetni trošak iznosi okvirno 3,00 EUR po potpisu fizičkog lica, odnosno 10,00 EUR po potpisu pravnog lica. Troškovi prevoda stranih dokumenta zavise od jezika sa kog se prevodi i broja strana (odnosno slovnih karaktera po stranici), ali je okvirna naknada 12,00 EUR po stranici od 800 karaktera. Troškovi apostiliranja, ukoliko je apostil kao oblik legalizacije isprava stranih država neophodan, su takođe specifični za svaku državu. Sem navedenog možete očekivati troškove puta, ukoliko neke radnje preduzimate lično.

Osnivanje privrednog društva u Srbiji je moguće i bez dolaska osnivača u Srbiju, preko punomoćnika i uz minimalno učešće osnivača, koji je potrebno da samo potpiše odgovarajuće punomoćje.

Poreske obaveze

Nakon registracije u APR-u privredno društvo ima obavezu da u roku od 15 dana od registracije podnese prijavu za akontaciono utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica.

Sa poreskog aspekta, važno je napomenuti da privredno društvo još prilikom osnivanja može optirati da bude evidentirano kao obveznik PDV-a. Ovaj izbor se zasniva na budućim planovima poslovanja društva. Obaveza ulaska u sistem PDV-a, mimo izbora društva, postoji ukoliko je promet društva u prethodnih 12 meseci veći od 8.000.000,00 dinara.

Savet iz prakse:

Nerazdvojni činilac u poslovanju društva je i računovođa, koji prati poslovanje od dana registracije društva. Stoga je naš savet da se izbor računovođe izvrši pre osnivanja društva, te da se u saradnji sa njim, imajući u vidu kratkoročne i dugoročne poslovne planove, isplanira poreska politika.

DRŽAVNE SUBVENCIJE, BESPOVRATNA SREDSTVA I KREDITI

Prilikom otpočinjanja biznisa preporučljivo je proveriti mogućnost dobijanja državnih subvencija i podsticaja poslovanju.

Postoje brojni organi koji na državnom ili regionalnom, odnosno lokalnom nivou daju pomoć početnicima u poslovanju (u vidu povoljnijih kredita, poreskih olakšica i slično), što može da bude značajan stimulans razvoju poslovanja.

Generalni okvir mogućnosti dobijanja podrške poslovanju od strane države definisan je Zakonom o ulaganjima, s tim što se konkretne subvencije i krediti najčešće definišu podzakonskim aktima. U nastavku par korisnih linkova gde se možete informisati o aktuelnim subvencijama i podsticajima na državnom nivou:

• gov.rs
• gov.rs
• gov.rs/cir
• inovacionifond.rs
• nsz.gov.rs/live/info/konkursi?page=0
• org.rs
• rs.

Praćenje mogućih subvencija i drugih podsticaja koje daje lokalna samouprava treba ispratiti prema sedištu društva, odnosno informisati se u Programima lokalnog ekonomskog razvoja one jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji društvo posluje.

Najčešći oblici državne pomoći su:

• Dodela podsticaja,
• Poreski podsticaji i olakšice i oslobođenja od plaćanja taksi,
• Carinske povlastice,
• Umanjenje ili povraćaj plaćanja po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja,
• Davanje u zakup i otuđenje nepokretnosti u javnoj svojini.

USKLAĐENOST POSLOVANJA (COMPLIANCE)

Svim privrednim subjektima savetujemo da se od samog početka poslovanja detaljno informišu o relevantnoj pravnoj regulativi koja se odnosi na sve aspekte njihovog biznisa.

Osnovni zakon koji reguliše osnivanje i poslovanje privrednih subjekata je Zakon o privrednim društvima Republike Srbije.

Međutim, za postizanje usklađenosti poslovanja sa važećim propisima, potrebno je poznavanje i brojnih drugih propisa, kako opštih koji se odnose na sve privredne subjekte (npr. Zakon o računovodstvu, Zakon o radu, Zakon o fiskalizaciji, Zakon o arhivskoj građi), tako i propisa koji regulišu delatnost kojom će se privredni subjekt baviti.

S obzirom na komplikovanu i raznovrsnu regulativu, prilikom kontrole usklađenosti poslovanja potrebno je specifično znanje iz različitih pravnih oblasti (radno pravo, zaštita podataka o ličnosti, sprečavanje pranja novca, zaštita potrošača, bezbednost i zdravlje na radu i slično) jer tek uz obezbeđenu zakonitost u poslovanju i usvojene sve propisane pravne akte možete efikasno definisati radne procese i fokusirati se na samo poslovanje, ali i izbeći potencijalne visoke kazne, kao i odgovornost za prekršaje i privredne prestupe.