Novi zakon o elektronskom fakturisanju

Pregled odredbi Zakona, sa obavezama koje donosi, ali i prednostima koje pruža privrednim subjektima

Skupština Republike Srbije donela je Zakon o elektronskom fakturisanju (Sl. Glasnik RS broj 44/21, u daljem tekstu: Zakon). Navedeni Zakon usvojen je 29. aprila 2021. godine, a na snagu je stupio osmog dana po objavljivanju, odnosno 07. maja 2021. godine.

Međutim, zbog velikih promena koje donosi u dosadašnjem načinu poslovanja privrednih subjekata,
primena odredbi ovog zakona je odložena, o čemu ćemo više pisati u tekstu ispod.

UVOD

Faktura (bilo papirna ili elektronska) jeste dokument koji ima veliku važnost za poslovne partnere
(prodavce-kupce), ali gledajući širu sliku i za računovodstvo, revizore, poreske organe, kao i sud i javne izvršitelje u procesu prinudne naplate potraživanja.
Zakon kao glavnu novinu uvodi Elektronsku fakturu kao digitalnu fakturu, dematerijalizovanu, odnosno nepapirnu verziju koja se putem softvera prenosi od izdavaoca do primaoca. Zakon stvara i neophodne preduslove i definiše parametre kako bi sistem elektronskog fakturisanja bio primenjiv i u Republici Srbiji. Ovo podrazumeva sledeće:

1. Uvođenje sistema elektronskih faktura (kreiranje digitalne platforme) kojim upravlja centralni informacioni posrednik i preko koga se vrši slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje elektronskih faktura.

2. Određivanje kruga subjekata koji su u obavezi da vrše elektronsko fakturisanje:
– subjekti javnog sektora u međusobnim transakcijama,
– subjekti privatnog sektora (u smislu ovog zakona samo obveznici poreza na dodatu
vrednost) u međusobnim transakcijama,
– subjekti javnog sektora u transakcijama u kojima je na drugoj stranoj subjekt privatnog
sektora i
– subjekti privatnog sektora u transakcijama u kojima je na drugoj stranoj subjekt javnog
sektora.

Napominjemo da za druge privredne subjekte privatnog sektora (pravna lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, preduzetnici i sl.) ne postoji obaveza elektronskog fakturisanja, ali isti mogu dobrovoljno optirati da pređu na sistem elektronskog fakturisanja – znači – ne moraju, ali mogu!

3. Utvrđivanje jedinstvenog formata za elektronske fakture (u skladu sa srpskim standardom
elektronskog fakturisanja kojima su predviđeni svi strukturalni elementi fakture), a koji format
će dalje biti eksportovan (neposredno ili preko informacionog posrednika) u sistem elektronskih
faktura i tako učinjen dostupnim drugoj strani u transakciji.

4. Propisivanje načina razmene faktura što podrazumeva da izdavalac ili primalac elektronske
fakture fakturu izdaju, šalju i čuvaju, odnosno primaju ili neposredno preko sistema elektronskih faktura ili u njihovo ime to čini informacioni posrednik isto preko sistema elektronskih faktura,
sve u skladu sa zaključenim ugovorom.

5. Ipak, za sve prethodno navedeno jeste potrebno vreme, pa je bila očekivana odložena primena Zakona. Prelazak na elektronsko fakturisanje će se dešavati postepeno u jednogodišnjem roku od 01. januara 2022. godine do 01. januara 2023. godine, sa taksativno navedenim rokovima i opredeljenim subjektima (javni/privatni sektor) i obavezama na koje se rokovi odnose.

SPECIFIČNOSTI ZAKONSKIH ODREDBI

Lica koja su dužna da svoje poslovanje usklade sa odredbama Zakona

U skladu sa odredbama Zakona, obaveza izdavanja, slanja, prijema, obrade i čuvanja elentronskih
faktura nastaće za:

a) subjekte javnog sektora po osnovu međusobnih transakcija;
b) subjekte javnog sektora po osnovu transakcija sa subjektima privatnog sektora;
c) subjekte privatnog sektora koji su registrovani u PDV sistemu po osnovu transakcija sa subjektima javnog sektora;
d) subjekte privatnog sektora koji su registrovani u PDV sistemu po osnovu međusobnih transakcija;
e) subjekte punomoćnik stranog lica u Republici Srbiji, u smislu propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, po osnovu transakcija sa subjektima privatnog i javnog sektora.

Početak primene Zakona u odnosu na pojedine kategorije subjekata

Primena Zakona je odložena, odnosno vremenski strukturisana kroz sledeće datume:

– Obaveza subjekta javnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu u skladu sa ovim Zakonom, kao i obaveza izdavanja elektronske fakture drugom subjektu javnog sektora, primenjuje se od 1. januara 2022. godine;
– Obaveza subjekta javnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu privatnog sektora primenjuje se od 1. jula 2022. godine;
– Obaveza subjekta javnog sektora da elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost u smislu člana 4. ovog Zakona, primenjuje se od 1. januara 2022. godine;
– Obaveza subjekta privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora primenjuje se od 1. januara 2022. godine;
– Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora primenjuje se od 1. jula 2022. godine;
– Odredbe Zakona koje se odnose na obavezu izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora primenjuju se od 1. januara 2023. godine;
– Obaveza elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost, osim kod transakcija u kojima je jedna od strana subjekt javnog sektora, primenjuje se od 1. januara 2023. godine. 

Mogućnost dobrovoljnog korišćenja sistema elektronskih faktura za pojedine kategorije obveznika

U domenu privatnog sektora, obaveza elektronskog fakturisanja propisana je samo za PDV obveznike, što će državi u velikoj meri omogućiti potpuniju i efikasniju kontrolu obračuna i naplate PDV-a. Dalje, na ovaj način se smanjuje i mogućnost za poresku utaju.

Za druga pravna lica (koja nisu u sistemu PDV-a), kao i za obveznike poreza na prihod od samostalne delatnosti je sistem elektronskih faktura isključivo opcija, a ne obaveza, pa je usled navedenog Zakon i uveo termin „dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura“ i to mogu biti obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana i obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona koji uređuje porez na dobit pravnih lica, koji su se u skladu sa ovim Zakonom prijavili za korišćenje sistema elektronskih faktura i na koje se onda shodno primenjuju odredbe ovog Zakona.

Neusklađenost sa Zakonom o računovodstvu

Zakon elektronsku fakturu definiše kao zahtev za isplatu po osnovu transakcija sa naknadom, svaki drugi dokument koji utiče na isplatu, odnosno visinu isplate, fakturu koja se izdaje za promet bez naknade, kao i primljene avanse, koji su izdati, poslati i primljeni u strukturiranom formatu koji omogućava potpuno automatizovanu elektronsku obradu podataka preko sistema elektronskih faktura

Ovde je evidentna neusklađenost sa Zakonom o računovodstvu koji primera radi profakturu (koja je isto zahtev za isplatu) ne tretira kao podobnu računovodstvenu ispravu na osnovu koje može da se izvrši evidentiranje poslovne promene (transakcije) usled činjenice da slanje profakture kupcu ne znači da je poslovna promena zaista nastala.

Još jedna neusklađenost sa Zakonom o računovodstvu se ogleda u različito definisanim rokovima čuvanja fakture, a što je detaljnije objašnjeno u podnaslovu “Razlike u propisanoj dužini čuvanja “.

Obaveza elektronskog evidentiranja obračuna PDV-a

Zakon predviđa i obavezu elektronskog evidentiranja obračuna PDV-a u sistemu elektronskih faktura. Ovu obavezu ima poreski dužnik, obveznik PDV-a u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, kao i subjekt javnog sektora, pravno lice, odnosno preduzetnik koji nije obveznik PDV-a, osim:

1) obveznika PDV-a za promet dobara i usluga koje je izvršio, uključujući i primljeni avans za taj
promet, za koji izdaje elektronsku fakturu u skladu sa ovim Zakonom;
2) poreskog dužnika za uvoz dobara.

Standardi fakturisanja

Zakon takođe uvodi pojmove vezane za standarde fakturisanja, odnosno terminološki razlikuje srpski
standard elektronskog fakturisanja (standard donet od strane nacionalnog tela za standardizaciju u
Republici Srbiji) koji je primaran, i evropski standard elektronskog fakturisanja (standard donet od
strane Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN) na osnovu naloga Evropske komisije). Omogućen je neposredan prijem elektronskih faktura izdatih u skladu sa evropskim standardom elektronskog fakturisanja po osnovu transakcije u kojoj se kao izdavalac elektronske fakture javlja strano lice, a kao primalac elektronske fakture subjekt javnog sektora, a svim primaocima elektronskih faktura omogućava se prijem elektronskih faktura preko informacionog posrednika, u skladu sa ugovorom. Usklađenost elektronske fakture sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja podrazumeva da elektronska faktura sadrži osnovne elemente propisane ovim Zakonom (15 elemenata), kao i da je u skladu sa formatom i drugim elementima srpskog standarda elektronskog fakturisanja.

Dalje, primetno je da Zakon napravio razliku između subjekata javnog i privatnog sektora prilikom propisivanja odredbi koje se odnose na prihvatanje ili odbijanje elektronske fakture (regulisanje situacije kada primalac ne proveri, odnosno verifikuje elektronsku fakturu u predviđenom roku od 15 dana), kao i odredbi koje se odnose rokove čuvanja elektronske fakture.

Razlike u posledicama pasivnog ponašanja primaoca fakture (različiti tretman za primaoca elektronske fakture koji je subjekt javnog sektora od primaoca elektronske fakture koji je subjekt privatnog sektora)

Ako primalac elektronske fakture koji je subjekt javnog sektora ne prihvati ili ne odbije elektronsku fakturu izdatu od strane izdavaoca elektronske fakture, neposredno ili preko informacionog posrednika, elektronska faktura se po isteku roka od petnaest dana od dana prijema elektronske fakture smatra prihvaćenom.

Ako primalac elektronske fakture koji je subjekt privatnog sektora ne prihvati ili ne odbije izdatu elektronsku fakturu, neposredno ili preko informacionog posrednika, primalac će, po isteku roka prethodno pomenutog roka od 15 dana od dana prijema elektronske fakture, biti ponovo obavešten da je elektronska faktura izdata.

Ako subjekt privatnog sektora kao primalac elektronske fakture ne prihvati ili ne odbije elektronsku fakturu u roku od pet dana od dana dobijanja ponovnog obaveštenja da je elektronska faktura izdata, elektronska faktura, po isteku ovog roka, smatra se odbijenom.

Elektronska faktura smatra se dostavljenom u trenutku izdavanja u skladu sa ovim zakonom.

Razlike u propisanoj dužini čuvanja

Elektronska faktura izdata ili primljena od strane subjekta javnog sektora čuva se trajno u sistemu elektronskih faktura, dok se elektronska faktura izdata i primljena od strane subjekta privatnog sektora čuva se u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je izdata elektronska faktura.

Ovo je još jedna (gorepomenuta) neusklađenost sa Zakonom o računovodstvu u kom rokovi čuvanja dokumentacije nisu opredeljeni prema sektoru primaoca/izdavaoca računa.

Uspostavljanje Centralnog informacionog posrednika u cilju omogućavanja funkcionisanja i upravljanja sistemom elektronskog fakturisanja

Što se načina funkcionisanja tiče, intencija je da se uspostavi centralni informacioni posrednik koji je zakonom definisan kao nadležna jedinica, u okviru ministarstva nadležnog za poslove finansija, koja vodi registar informacionih posrednika, upravlja sistemom elektronskih faktura i odgovorna je za njegovo funkcionisanje. Izdavanje, evidentiranje, obrada, slanje i primanje elektronskih faktura i prateće dokumentacije dalje konkretno može obavljati neposredno sam subjekt (izdavalac/primalac fakture) ili za to može angažovati informacionog posrednika koji je pravno lice koga, posle dobijene saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, subjekt javnog sektora može u skladu sa ugovorom angažovati za usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja i primanja elektronskih faktura i prateće dokumentacije, a subjekt privatnog sektora i dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura može u skladu sa ugovorom angažovati za usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja, primanja i čuvanja elektronskih faktura i prateće dokumentacije.

Jako je bitno istaći da je zakonodavac prepoznao nažalost neminovnost naplate pojedinih potraživanja kroz postupak prinudne naplate, pa je predvideo da elektronska faktura, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak izvršenja, predstavlja verodostojnu ispravu, ako je od strane izdavaoca elektronske fakture ili informacionog posrednika u njegovo ime poslata primaocu elektronske fakture preko sistema elektronskih faktura.

Kaznene odredbe

Kaznene odredbe se, što se visine tiče kreću u nekom očekivanom i standardnom rasponu i razlikuju se naravno za preduzetnike i pravna lica (za pravna se kao i uvek kažnjava i odgovorno lice), a usmerene su na povrede obaveza izdavanja i čuvanja elektronskih faktura, zloupotrebu podataka iz sistema elektronskih faktura i dr.

Predviđeno je i sankcionisanje informacionog posrednika (i odgovornog lica u njemu) ako pružanjem usluga izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja, primanja ili čuvanja elektronske fakture i prateće dokumentacije ugrozi bezbednost i funkcionisanje sistema elektronskih faktura.

PREDNOSTI

Zakon nesporno dolazi kao adekvatan odgovor na tehnološki napredak, prati razvoj savremenog tržišta i poslovne prakse i s obzirom na usklađivanje sa standardima EU otvara vrata evropskog tržišta domaćim firmama.

Iz ugla države i fiskalne politike, očekuje se povećanje vidljivosti međusobnih transakcija subjekata javnog sektora, subjekata privatnog i javnog sektora, kao i subjekata privatnog sektora što će dalje rezultirati povećanjem obima naplate poreza na dodatu vrednost. On otklanja i neusklađenost Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama sa Direktivom 2014/55/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 16. aprila 2014. godine o elektronskom fakturisanju u javnim nabavkama kako u pogledu zahteva koje elektronska faktura treba da ispunjava, tako i u pogledu uvođenja obaveze za javne naručioce i naručioce da prime elektronske fakture koje su izdate u skladu sa zahtevima predviđenim datom direktivom.

Ne smemo zaboraviti ni okom vidljivi efekat samog Zakona, a to je prostorna ušteda (ormarići, registratori), ali i ekološku prednost – nekorišćenje papira.

MANE

Zakon je dosta nedorečen i neodređen, što bi podzakonski akti (veliki broj istih koje je potrebno doneti u relativno kratkom roku od 60 dana) trebalo da preciziraju i detaljnije urede, primera radi nisu poznati uslovi koje bi trebalo da ispunjava subjekt da bi dobio licencu informacionog posrednika i sl. Govoreći o tehničko-tehnološkom aspektu, smatramo da će izrada samog programskog rešenja (platforme/softvera) biti veliki izazov, ali i implementacija korišćenja istog u oba sektora. Sam sistem podrazumeva da se faktura u XML formatu pošalje neposredno (ručno ili eksportom preko softvera) ili preko posrednika u sistem elektronskih faktura kako bi kupac, posle primljene notifikacije, izvršio verifikaciju fakture, što će sigurno zahtevati različite vrste obuka, al i nadogradnji operativnih sistema i programa.

Upitan je i deo koji se odnosi na obradu podataka o ličnosti do kojih će neizostavno dolaziti informacioni posrednik, centralni informacioni posrednik i subjekti koji su ovlašćeni da pristupaju sistemu elektronskih faktura, odnosno isti su dužni da obrađuju podatke o ličnosti samo u svrhu koju predviđa Zakon o elektronskom fakturisanju i da omoguće njihovu zaštitu u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti. Ovde je sigurno neophodno obezbediti sigurnosne šifre, različite bezbednosne nivoe pristupa i samo određenim, ovlašćenim licima dozvoliti pristup sistemu.

ZAKLJUČAK

Na kraju svakako moramo zaključiti da je ovaj zakon nužna i korisna posledica razvoja usluga, potrebe za digitalizacijom, ali i potrebe za harmonizacijom sa zakonskom regulativom i poslovnom praksom zemalja EU, s jedne strane, kao i potrebe za formiranjem efikasnog i transparentnog sistema praćenja novčanih tokova i razmene roba i usluge čime će biti olakšan poreski monitoring, kontrola i naplata poreza, s druge strane.

Koliki će biti njegovi realni dometi, odnosno koliko će vremena biti potrebno da ovaj digitalni sistem postane u potpunosti funkcionalan i da da sve očekivane pozitivne efekte će zaista umnogome zavisiti od kvaliteta podzakonskih akata, jer se upravo od njih očekuje da dobrim rešenjima omoguće što učinkovitiji i bezbolniji prelazak sa papirne na elektronsku fakturu.