Jubilarna nagrada

Tema jubilarne nagrade je podjednako značajna za obe strane u radnom odnosu:

• za zaposlene — da znaju da li im ovo pravo pripada i pod kojim uslovima mogu da ga ostvare;
• za poslodavce — da razumeju da li i kada nastaje obaveza isplate, na koji način se pravo ostvaruje i kakav je poreski tretman ovog primanja.

U ovom članku odgovaramo na četiri praktična pitanja koja se u vezi sa jubilarnom nagradom najčešće postavljaju i to:

1. Šta je jubilarna nagrada i na osnovu čega nastaje pravo na nju?
2. Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi zaposleni ostvario pravo?
3. Kolika je jubilarna nagrada, kada se isplaćuje i kada potraživanje zastareva?
4. Kakav je poreski tretman isplate jubilarne nagrade?

1. Osnov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu

Za razliku od javnog sektora, u kojem je pravo na jubilarnu nagradu najčešće uređeno posebnim propisima i kolektivnim ugovorima, u privatnom sektoru ono nije zakonom propisano kao obavezno pravo zaposlenih. Zakon o radu ostavlja poslodavcu mogućnost, ali ne i obavezu, da pravo na jubilarnu nagradu predvidi kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu. Stoga poslodavac, u skladu sa svojim poslovnim i finansijskim mogućnostima, samostalno odlučuje da li će zaposlenima priznati ovo pravo.

Ukoliko se opredeli da ustanovi pravo na jubilarnu nagradu, poslodavac svojim opštim aktom ili ugovorom o radu uređuje naročito:

• uslove i kriterijume za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu;
• visinu jubilarne nagrade i način njenog određivanja;
• način i rokove isplate;
• druga pitanja od značaja za ostvarivanje ovog prava.

2. Uslovi za ostvarivanje prava

2.1. Uslove određuje poslodavac

Uslovi za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu nisu jednoobrazno uređeni, već se razlikuju od poslodavca do poslodavca. S obzirom na to da zakon ne propisuje jedinstvene kriterijume za ostvarivanje ovog prava, poslodavac svojim opštim aktima određuje uslove pod kojima zaposleni stiču pravo na jubilarnu nagradu. Naravno, ovi uslovi ne smeju biti diskriminišući.

2.2. Navršene godine rada kao osnovni uslov

Imajući u vidu svrhu ovog prava, osnovni uslov za njegovo ostvarivanje najčešće se vezuje za navršenje određenog broja godina rada kod Poslodavca. U praksi se kao kriterijum najčešće uzima rad kod konkretnog poslodavca, iako se opštim aktom može predvideti i ostvarivanje prava na osnovu ukupnog radnog staža zaposlenog. Jubilarna nagrada se najčešće isplaćuje povodom navršenih 5, 10, 15, 20 ili više godina rada.

Pored toga, poslodavac može detaljnije urediti način utvrđivanja relevantnog radnog staža, odrediti šta se smatra neprekidnim radom, kao i regulisati mogućnost ostvarivanja prava za vreme mirovanja radnog odnosa i druga pitanja od značaja za njegovu primenu.

VAŽNO — pravo mora postojati u trenutku sticanja

Budući da se uslovi za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu uređuju aktima konkretnog poslodavca, od posebnog je značaja da zaposleni budu upoznati sa odredbama kojima je ovo pravo regulisano. Istovremeno, radi pravne sigurnosti i sprečavanja sporova, poželjno je da poslodavci jasno i precizno urede uslove i način ostvarivanja ovog prava.

3. Visina nagrade, način isplate i zastarelost potraživanja

3.1. Visina jubilarne nagrade

S obzirom na to da zakon ne propisuje visinu jubilarne nagrade, poslodavac svojim opštim aktom samostalno uređuje njenu visinu i način obračuna.

Jubilarna nagrada se u praksi najčešće isplaćuje u novcu, pri čemu njena visina može biti određena kao fiksni novčani iznos ili kao procenat prosečne zarade kod poslodavca, odnosno prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji ili na drugi način.

Visina nagrade može biti ista za sve jubileje ili različita, u zavisnosti od broja godina rada kod poslodavca, odnosno navršenog radnog staža zaposlenog.

3.2. Način i rokovi isplate

Način i rokovi isplate jubilarne nagrade uređuju se opštim aktom poslodavca. U praksi se jubilarna nagrada najčešće isplaćuje jednokratno, u godini u kojoj zaposleni ispuni uslove za njeno ostvarivanje, odnosno do kraja meseca u kojem je pravo stečeno.

Međutim, poslodavac može predvideti i drugačiji način isplate, pa se jubilarne nagrade mogu isplaćivati na početku ili na kraju godine svim zaposlenima koji tokom te godine ostvare pravo na ovo primanje.

3.3. Zastarelost i prestanak radnog odnosa

Pravo na isplatu jubilarne nagrade zastareva kao i sva ostala novčana potraživanja iz radnog odnosa — u roku od 3 godine od dana nastanka obaveze.

Ukoliko je zaposleni stekao pravo na jubilarnu nagradu pre prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da izvrši njenu isplatu u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu kojim je to pravo uređeno.

4. Poreski tretman isplate jubilarne nagrade

Kada je reč o poreskom tretmanu jubilarne nagrade, Zakonom o porezu na dohodak građana je propisano da se porez na zarade ne plaća na primanja zaposlenog ostvarena po ovom osnovu do visine neoporezivog iznosa.

Navedeni iznos usklađuje se svake godine.

Neoporezivi iznos jubilarne nagrade u trenutku pisanja ovog teksta, odnosno za isplate od 1. februara 2026. do 31. januara 2027. godine iznosi 28.912,00 dinara/godišnje.

Ukoliko se zaposlenom isplati jubilarna nagrada u iznosu koji premašuje propisani neoporezivi iznos, porez na zarade plaća se na deo primanja koji prelazi neoporezivi iznos, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

Zaključak

Jubilarna nagrada nije zakonom garantovano pravo zaposlenih u privatnom sektoru, ali jeste jedan od najjednostavnijih načina da poslodavac prizna dugogodišnji rad i doprinos svojih ljudi. Ključna su tri momenta:

• Pravo nastaje aktom poslodavca — dok nije predviđeno opštim aktom ili ugovorom o radu, ono ne postoji.
• Kada je ustanovljeno, postaje obavezujuće — poslodavac je dužan da ga primenjuje dosledno i pod jednakim uslovima za sve zaposlene.
• Jasno uređenje isplaćuje se dvostruko — doprinosi pravnoj sigurnosti i transparentnosti i smanjuje prostor za sporove, a istovremeno podstiče motivaciju i lojalnost zaposlenih i razvoj stabilnih i kvalitetnih radnih odnosa.

Drugim rečima, jubilarna nagrada je dobrovoljna odluka poslodavca — ali način na koji je uređena nije stvar forme, već pitanje koje direktno utiče na njenu primenu u praksi.