Uslovi za uvođenje video nadzora u radnoj sredini

Video nadzor je sve učestaliji način obezbeđenja prostora i imovine kako fizičkih, tako i pravnih lica. To otvara pitanje zakonitog video nadzora, ne samo sa stanovišta tehničkog postavljanja kamera (što uređuje Zakon o privatnom obezbeđenju), već i sa aspekta zaštite podataka o ličnosti (što uređuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti).

Za poslodavce, video nadzor predstavlja sredstvo zaštite poslovnog prostora i imovine, ali i način nadzora nad radom zaposlenih.

Zato je važno da njegovo postavljanje bude u potpunosti usklađeno sa važećim propisima, kako bi se ostvareni snimci video nadzora mogli koristiti i kako kompanije ne bi bile izložene sankcijama usled nezakonitog nadzora.

Zakonski uslovi za postavljanje i korišćenje video nadzora

Pre samog postavljanja video nadzora, privredno društvo mora pravnim aktima regulisati: 

• položaj i broj kamera, 
• deo poslovnog prostora koji je njima pokriven, 
• rok čuvanja video snimaka, kao i 
• svrhu odnosno razloge zbog kojih se video nadzor postavlja.

Najčešća svrha postavljanja video nadzora jeste zaštita poslovnog prostora i imovine, ali i obezbeđenje lica koja se u prostoru zateknu. Takođe, u praksi je čest slučaj da se kao razlog, odnosno svrha postavljanja video nadzora navodi i legitiman interes. Kako bi se isključila svaka vrsta zloupotrebe obrade podataka pribavljenih putem video nadzora, legitiman interes je neophodno posebno obrazložiti.

Video nadzor mora postaviti privredno društvo koje poseduje odgovarajuću licencu za obavljanje ove vrste poslova. Zakon o privatnom obezbeđenju ostavlja mogućnost da društvo samostalno postavi video nadzor pribavljanjem odgovarajuće licence za obavljanje samozaštitne delatnosti, što u praksi može izazvati dodatno administrativno i finansijsko opterećenje, za društva kojima poslovi privatnog obezbeđenja nisu pretežna delatnost. Stoga se kao racionalniji pristup često pokazuje angažovanje privrednih društava koja imaju licencu za obavljanje ove delatnosti.

Zaštita podataka o ličnosti

Sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti zaposlenih koji su prikupljeni putem video nadzora, Zakonom o privatnom obezbeđenju je imperativno propisano da se podaci prikupljeni putem video nadzora ne mogu ustupati trećim licima ili javno objavljivati, osim ako je drugačije propisano ili ugovoreno (npr. podaci se ustupaju nadležnom organu MUP-a radi sprovođenja predistražnog postupka).

Zaposleni ima pravo da bude obavešten na jasan i tranparentan način da je objekat pod video nadzorom, kao i da bude obavešten o kontakt podacima osobe odgovorne za rukovanje podacima prikupljenim putem video nadzora.

Lice na koje se podaci odnose, odnosno zaposleni, ima pravo da zahteva da mu se prikupljeni podaci stave na uvid, što obuhvata pravo na pregled, čitanje i slušanje podataka, kao i pravljenje zabeleški, a o svom trošku i dobijanje kopija podataka (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl.) u obliku u kojem se informacija nalazi, kao i da, u skladu sa propisima, zahteva izmenu ili brisanje podataka, ukoliko za takav zahtev postoji osnov.

Poslodavac, kao i službenici obezbeđenja i redari, dužni su da podatke prikupljene putem video nadzora čuvaju kao tajnu, i ovu obavezu imaju i po prestanku obavljanja delatnosti, odnosno po prestanku angažovanja kod poslodavca, sve do isteka zakonom propisanog roka.

Posledice nezakonitog video nadzora

U slučaju nezakonitog video nadzora, privredna društva i odgovorna lica u privrednim društvima se mogu suočiti sa:

• Prekršajnom odgovornošću, zbog nepoštovanja kako odredbi Zakona o privatnom obezbeđenju, tako i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti;
• Mogućnošću da tako sačinjene snimke video nadzora ne mogu koristiti u slučaju potrebe kao dokaz u sudskim i disciplinskim postupcima;

Potencijalnim postupcima za sudsku zaštitu prava pokrenutim od strane lica na koja se podaci odnose (koja su prisutna na snimcima), zbog povrede prava garantovanih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

***

Ovaj članak je isključivo informativne prirode, ne odnosi se na pojedinačne situacije i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne usluge pravnog savetovanja, budite slobodni da nas kontaktirate.

Za više korisnih sadržaja, posetite Bazu znanja